Migrena je vrsta glavobolje koja počinje naglo. Bol je obično pulsirajući, zahvata jednu stranu glave, a ponekad i obe strane.
Pozovite nas: 063 540 155 ili zakažite Vaš termin
Kategorija: Neurologija
Epilepsija spada u grupu dugotrajnih neuroloških poremećaja koji karakterišu epileptični napadi. U zavisnosti od toka, na kom mestu u mozgu je došlo do poremećaja, javljaju se razni tipovi epileptičkih napada.
Gotovo svako se u nekom periodu života požalio da ima problema sa spavanjem. Znamo da spavanje obnavlja telo i osvežava um. Ako ne spavamo dobro bićemo umorni i loše ćemo se osećati. Poremećaj sna ili hronična nesanica ometa nas u svakodnevnim aktivnostima tokom dana, a može da izazove depresiju, anksioznost i neke druge probleme.
Ubrzan način života, nepravilno i dugotrajno sedenje za radnim stolom i kompjuterom mogu dovesti do bolova u predelu vratne kičme. Tegobe u predelu vratne kičme su veoma česta pojava, kako kod starijih, sve češće i kod mladih osoba.
Elektroencefalografija (EEG) je dijagnostička metoda kojom se utvrđuju i mere moždani talasi. Ona veoma precizno detektuje abnormalnosti na mozgu, a uz to je bezbolna i ne nosi rizik od zračenja. Sve su to razlozi zbog kojih je EEG najčešće upotrebljivana metoda u neurologiji.
Lumbalni sindrom, lumbago, išijalgija, lumboišijalgija, sve su to su nazivi za bol u krsnom delu kičme. Simptomi lumbalnog sindroma su bol u krstima, koji se može spuštati duž noge, uz moguću pojavu grča (spazma) mišića, utrnulosti, mravinjanja (najčešće u stopalu), slabosti mišića na jednoj ili obe noge.
Epilepsija spada u grupu dugotrajnih neuroloških poremećaja koji karakterišu epileptični napadi. U zavisnosti od toka, na kom mestu u mozgu je došlo do poremećaja, javljaju se razni tipovi epileptičkih napada.
Ateroskleroza i moždani udar se najčešće dešava zbog aterosklerotskih promena na krvnim sudovima i zato posebnu pažnju moramo posvetiti povišenim vrednostima masnoće u krvi tzv. hiperlipidemiji.
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Pellentesque fermentum massa vel enim feugiat gravida.
Nervus facialis je VII kranijalni nerv koji je odgovoran za inervaciju mišića lica koji su odgovorni za mimiku, pokretanje očnih kapaka, mišića čela i vrata. Ne zna se tačan uzrok nastanka paralize nervusa facijalisa.
- 1
- 2