Epilepsija

Epilepsija spada u grupu dugotrajnih neuroloških poremećaja koji karakterišu epileptični napadi. U zavisnosti od toka, na kom mestu u mozgu je došlo do poremećaja, javljaju se razni tipovi epileptičkih napada.

Nesanica – Poremećaj sna

Gotovo svako se u nekom periodu života požalio da ima problema sa spavanjem. Znamo da spavanje obnavlja telo i osvežava um. Ako ne spavamo dobro bićemo umorni i loše ćemo se osećati. Poremećaj sna ili hronična nesanica ometa nas u svakodnevnim aktivnostima tokom dana, a može da izazove depresiju, anksioznost i neke druge probleme.

Bol u vratnom delu kičme

Ubrzan način života, nepravilno i dugotrajno sedenje za radnim stolom i kompjuterom mogu dovesti do bolova u predelu vratne kičme. Tegobe u predelu vratne kičme su veoma česta pojava, kako kod starijih, sve češće i kod mladih osoba.

Šta je EEG(Elektroencefalografija) i koliko je pouzdan?

Elektroencefalografija (EEG) je dijagnostička metoda kojom se utvrđuju i mere moždani talasi. Ona veoma precizno detektuje abnormalnosti na mozgu, a uz to je bezbolna i ne nosi rizik od zračenja. Sve su to razlozi zbog kojih je EEG najčešće upotrebljivana metoda u neurologiji.

Bol u krstima – Lumbago – uzrok, terapija i lečenje

Lumbalni sindrom, lumbago, išijalgija, lumboišijalgija, sve su to su nazivi za bol u krsnom delu kičme. Simptomi lumbalnog sindroma su bol u krstima, koji se može spuštati duž noge, uz moguću pojavu grča (spazma) mišića, utrnulosti, mravinjanja (najčešće u stopalu), slabosti mišića na jednoj ili obe noge.

Epilepsija, epileptični napadi

Epilepsija spada u grupu dugotrajnih neuroloških poremećaja koji karakterišu epileptični napadi. U zavisnosti od toka, na kom mestu u mozgu je došlo do poremećaja, javljaju se razni tipovi epileptičkih napada.

Ateroskleroza i moždani udar

Ateroskleroza i moždani udar se najčešće dešava zbog aterosklerotskih promena na krvnim sudovima i zato posebnu pažnju moramo posvetiti povišenim vrednostima masnoće u krvi tzv. hiperlipidemiji.

Paraliza facijalnog nerva

Nervus facialis je VII kranijalni nerv koji je odgovoran za inervaciju mišića lica koji su odgovorni za mimiku, pokretanje očnih kapaka, mišića čela i vrata. Ne zna se tačan uzrok nastanka paralize nervusa facijalisa.

  • 1
  • 2