Epilepsija kod dece

Epilepsija kod dece

Danas u svetu od epilepsije boluje oko 50 miliona ljudi. Kod 80% bolesnika prvi napad se javlja u detinjstvu. 

Prirodno da ste kao roditelj zabrinuti i uplašeni za sudbinu Vašeg deteta ako ono boluje od epilepsije. U toku svakog napada susrećete se sa dramatičnom pojavom kada Vam se čini da će se dete povrediti, ugušiti ili čak umreti. Detaljne informacije o prirodi bolesti će smanjiti Vaš strah, lakše ćete sprovoditi lečenje i pomoći svome detetu da prihvati činjenicu da je bolesno. Vaš stav prema detetu i njegovoj bolesti je presudan za razvoj Vašeg deteta i njegov kvalitet života. Tokom istorije mnogi istaknuti ljudi su iako su bolovali od epilepsije dali značajan doprinos čovečanstvu u umetnosti, nauci i politici.

KAKO FUNKCIONIŠE MOZAK

Mozak je organ koji nam omogućava osećaje dodira, bola, svetlosti, zvuka, mirisa, pokrete zglobova i mišića. Reguliše rad srca i drugih organa koji nisu pod uticajem naše volje. U mozgu se stvara svest, formira mišljenje, inteligencija i nastaje pamćenje i osećanje.

Mozak se sastoji od sive i bele moždane mase. Siva masa predstavlja spoljni omotač i nju čine tela nervnih ćelija i naziva se kora mozga. Ona se sastoji od 14 milijardi tela nervnih ćelija čiji produžeci čine belu moždanu masu koji se pružaju u sve delove tela. Preko ovih produžetaka se prenose informacije iz spoljašnje sredine do mozga gde se formira odgovor organizma na njih. Nervne ćelije kore mozga imaju određenu električnu aktivnost i međusobno komuniciraju slanjem električnih signala.

KAKO NASTAJE NAPAD

Kod deteta obolelog od epilepsije povremeno i nepredvidivo jedna grupa nervnih ćelija postane previše aktivna i električni signali previše jaki što uzrokuje epileptični napad. Napad se ispoljava na različite načine u zavisnosti od oblasti mozga gde je nastala preterana električna aktivnost i puta širenja pojačanih električnih signala na susedne nervne ćelije. Ako se izmenjena električna aktivnost preko međusobnih veza nervnih ćelija proširi na ceo mozak, napad će zahvatiti obe strane tela i kontakt sa detetom se ne uspostavlja.

ŠTA JE AURA ( PREDOSEĆANJE NAPADA )

Neka deca predosećaju da će imati napad. Mnoga deca ne znaju da ga opišu, a neka prijavljuju osećaj mučnine, neprijatnog mirisa ili strah. Ako dete ima predosećaj napada postoji mogućnost da se skloni na bezbedno mesto i potraži pomoć. Danas na tržištu postoje ručni satovi sa instaliranim aplikacijama koji omogućavaju da dete pritiskom na dugme aktivira aplikaciju putem koje obaveštava roditelje da ima napad. Na osnovu opisa predosećaja lekar može da odredi mesto početka napada u mozgu.

UZROCI NAPADA

Uzrokci epilepsije kod dece su poremećaji u razvoju mozga, povrede mozga nastale u toku porođaja ili kasnije u detinjstvu, zapaljenje mozga i mnoge druge urođene bolesti. Nedovoljno snabdevanje mozga kiseonikom ili niske vrednosti šećera u krvi takođe mogu dovesti do napada. Kod neke dece se uzrok  ne može otkriti. Ta deca imaju napad kada su njhove nervne ćelije nadražene do stepena koji kod drugog deteta ne bi doveo do napada. Ponekad postoji osoba u familiji koja je isto imala napade u detinjstvu.

KAKVI NAPADI POSTOJE

Kod velikog napada postoji potpuni gubitak svesti i učešće svih mišića. Dete padne, ukoči se celim telom, a zatim slede naizmenična grčenja i opuštanja mišića. Ruke su obično savijene, a noge opružene. Očni kapci su otvoreni, pogled usmeren u jednu tačku i dete postaje modro. Čest je ugriz jezika ili obraza, pojačano se luči pljuvačka koja se sliva niz ugao usana, dete se umokri ili ima stolicu. Kako napad prestaje dete zatvara očne kapke, mišići se opuste i uspostavlja se kontakt. Zaplače, konfuzno je, pospano je i ponekad povraća. Najčešće potom zaspe. Posle buđenja vrlo često ima glavobolju, bolove u mišićima i razdražljivo je.

Klasičan veliki napad je redak kod dece mlađe od tri godine. Pojava napada u prvom mesecu života izuzetno predstavlja početak epilepsije, već je obično znak poremećaja u sastavu telesnih tečnosti koji prestaju nadoknadom materije koja prolazno nedostaje. U toku prve godine života se mogu javiti napadi u toku kojih odojče iznenada savije glavu prema grudima, noge prema trbuhu i raširi ruke. Takvi napadi se obično javljaju pri buđenju i javljaju se u serijama. Mala deca, ali i adolescent mogu imati napade dela tela ili celog tela u toku kojih dolazi do naglog trzaja na primer ruku ili celog tela kao da ih je udarila struja. U predškolskom uzrastu mogu da se jave napadi kada dete prekine aktivnost, deluje odsutno i nakon nekoliko sekundi nastavlja prethodno započetu aktivnost. Napadi mogu biti i u vidu besciljnih pokreta određenog delova tela i usporenog odgovara na postavljena pitanja, kao i u vidu iznenadnog osećaja straha kada dete obično pritrči roditelju da traži pomoć.

Svaka neuobičajena epizoda koju primetite kod Vašeg deteta, a da iznenada počinje i ne možete da je isprovocirate, isto izgleda, kratko traje i ne možete da je prekinete može predstavljati epileptični napad. Optimalno je da je snimite mobilnim telefonom.

DIJAGNOZA

Dijagnoza epilepsije se postavlja na osnovu opisa napada ili uvida u video snimak. Lekar će Vam pri prvom pregledu postaviti pitanje kada se prvi put javio napad, koliko često se javlja, u koje doba dana i da li ste uočili zakonitost u javljanju. Značajni su podaci o toku trudnoće, porođaju, razvoju deteta, bolestima koje je preležalo i oboljenjima u porodici. Nakon detaljnog pregleda su neophodne određene laboratorijske analize. Snimanje električne aktivnosti moždanih ćelija naziva se elektroencefalografsko ispitivanje – EEG. EEG predstavlja snimanje postojeće funkcije nervnih ćelija mozga i ne može naškoditi Vašem detetu. Ako dete sarađuje prvo se pristupa EEG snimanju u budnom stanju. Ako dete zbog uzrasta ili neke druge bolesti ne sarađuje izvodi se EEG snimanje u spavanju, jer se pouzdani podaci o električnoj aktivnosti nervnih ćelija mogu dobiti samo kada su očni kapci zatvoreni. U određenim slučajevima je neophodno da se kod deteta uradi i dodatno snimanje mozga, magnetna rezonancija, da bi se dobio prikaz izgleda mozga ili neke druge analize čiju svrhu će Vam lekar objasniti.

LEČENJE

Kada se postavi dijagnoza epilepsije lekar će odrediti lek u zavisnosti od vrste napada. Cilj lečenja je da se minimalnom terapijskom dozom jednog antiepileptičnog leka postigne maksimalni efekat odnosno da se spreči pojava novih napada. Ponekad je potrebno zameniti lek ili primeniti više lekova. Svako dete i pored istog tipa napada može drugačije da reaguje na isti lek, te je u određenim slučajevima potrebno više vremena da se detetu propiše odgovarajući lek ili kombinacija lekova.   Preduslov uspešnog lečenja je redovno uzimanje propisane terapije i saradnja sa lekarom koji leči Vaše dete.

Epilepsija je hronično oboljenje koje se dugo leči. Lekove je potrebno uzimati najmanje tri do pet godina od poslednjeg napada, a nekada i duže uz redovne kontrole. Kod 70% dece se postigne kontrola napada i terapija se obustavlja.  I pored uspešnog postepenog prekida terapije dete se kontroliše u narednih pet godina prvenstveno zbog uvida u EEG nalaz, ali i zbog omogućavanja kvalitetnog života bez ograničenja u odraslo doba. 30% dece razvije epilepsiju kada se i pored primene različitih lekova ne može postići kontrola napada.

POSTUPAK U SLUČAJU NAPADA

Epileptični napad iako izgleda zastrašujuće ne izaziva bolove. Dete je na početku napada bledo, potom modro, ali se neće ugušiti ako ga stavite u odgovarajući položaj. I pored toga što ima jake trzajeve ruku i nogu neće se povrediti ako sprečite da se udara u okolne predmete. Ako dete predoseti da će imati napad stavite ga na mekanu podlogu i raskopčajte mu okovratnik. Postavite ga da leži na boku sa glavom nešto niže postavljenom. Nemojte sprečavati trzajeve ruku i nogu jer mu možete povrediti mišiće. Dok ne postane svesno ne smete mu davati da pije tečnost i lekove. Ako neposredno posle napada dete zaspe, nemojte ga buditi, jer mu tako ponovo povećavate aktivnost nervnih ćelija i možete mu ponovo izazvati napad. Nervnim ćelijama je potreban san da bi se odmorile. Danas na tržištu postoje satovi sa aplikacijom koja pomoću senzora na satu registruje puls deteta, pokrete i padove što omogućava da budete obavešteni da dete ima napad.

SVAKODNEVNI ŽIVOT DETETA KOJE IMA EPILEPSIJU

Kada započne lečenje lekar će Vam zakazati kontrolni pregled. U period između dva pregleda neophodno je da posmatrate dejstvo propisanog leka odnosno da li postoje promene u ponašanju kod deteta koje bi mogle da predstavljaju neželjeni efekat leka. Potrebno je da vodite dnevnik napada. U istu svesku treba da zapišete i eventualna pitanja i nedoumice. Ako se napadi češće javljaju nemojte čekati zakazani termin. Vaš odnos prema detetu u svim drugim sferama života i odrastanja treba da bude isti kao da je zdravo.

Ograničenja u svakodnevnom životu zavise od uzrasta deteta, učestalosti i izgleda napada. Mala deca su svakako pod kontinuiranim nadzorom člana porodice. Za stariju decu predostrožnosti koje postoje su zbog izbegavanja povređivanja u slučaju napada. Deca obolela od epilepsije mogu da se bave svim sportovima osim premeta na parteru, vežbi na visinskim spravama i ronjenjem. Plivanje je dozvoljeno uz nadzor.

POSTUPCI ZA SPREČAVANJE NAPADA

Postupci za sprečavanje napada podrazumevaju stanja koja mogu isprovocirati napad. To su: neredovno uzimanje leka, infekcije koje prati povišena telesna temperature, jaka uzbuđenja, glad i neredovno spavanje, menstruacija, izlaganje jakom suncu i uzimanje energetskih i alkoholnih pića i psihoaktivnih supstanci.

Doc. dr Tatjana Redžek Mudrinić
Pedijatar – epileptolog
Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine