Poremećaji ličnosti predstavljaju trajne, nefleksibilne i disfunkcionalne obrasce funkcionisanja na planu kognicije, osećanja i ponašanja. Tokom života, svaka osoba razvije neke, sebi svojstvene, načine funkcionisanja sa drugim ljudima i suočavanja sa životnim izazovima. Kada ti obrasci značajno odudaraju od socijalno prihvatljivih i postanu ponovljeni izvor stresa za osobu ili njenu okolinu onda ukazuju na postojanje poremećaja ličnosti.
U slučaju graničnog poremećaja ličnosti poteškoće se dominantno ispoljavaju u vidu oslabljene konzistentnosti identiteta, otežanog održavanja stabilnih međuljudskih odnosa i nestabilnosti u domenu emocija i impulsa. Karakteristično je da kod odoba sa graničnim poremećajem ličnosti postoji nestabilna slika sebe (svojih vrednosti, ciljeva, planova), često praćena samokriticizmom i doživljajem sebe kao loše, neadekvatne osobe, udaljene i drugačije od ostalih, što se javlja uz hronično osećanje praznine.
Strah od odbacivanja
U interpersonalnim odnosima prisutan je dominantan strah od odbacivanja, koji se javlja istovremeno uz prenagalašen strah od zavisnosti od drugih i potpunog gubitka autonomije. Umanjena je sposobnost za razmatranje i uvažavanje tuđih emocija, uz preosetljivost i uvredljivost na doživljaj neispunjenosti svojih potreba. Bliski odnosi su često sagledavani u ekstremima od idealizacije do nipodaštavanja, pri čemu često variraju od preteranog angažovanja do potpunog povlačenja.
Impulsivnost
Impulsivnost se ogleda u preduzimanju rizičnih ponašanja (rizični seksualni odnosi, brza vožnja, prekomerno konzumiranje alkohola, impulsivno trošenje novca). Emocionalna nestabilnost je asocirana uz promenjivost raspoloženja, pri čemu fluktuacije mogu biti podstaknute iznutra (npr. različitim mislima) ili spolja (eksternim događajima). Posledično, individua oseća intenzivno disforično raspoloženje, koje uglavnom traje oko nekoliko sati, ali može trajati i nekoliko dana. Moguća je teškoća u kontrolisanju besa kako prema drugima, tako i prema sebi, pa su neretke i ponavljane epizode autoagresivnih ponašanja (pokušaji i najave suicida, postupci samopovređivanja). Kod graničnog poremećaja ličnosti mogući su i prolazni disocijativni simptomi ili psihotični simptomi (kratke halucinacije, paranoja) naročito u situacijama visokog stresa i afektivne pobuđenosti.
Kada se pojavljuje
Većina ljudi manifestuje indikatore granične organizacije u kasnoj adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi, iako će se neki pacijenti možda obratiti službama za mentalno zdravlje tek u mnogo zrelijim godinama. Tretman graničnog poremećaja ličnosti najčešće podrazumeva udruženi rad psihijatra i psihologa, gde se adekvatnom farmakoterapijskom terapijom i dugotrajnim psihterapijskim radom može doći do značajno poboljšanog psihičkog funkcionisanja.
Možda bi vas zanimalo da pročitate o Kognitivnim procesima…
Dina Vujačić,
dipl.psiholog