1.ŠTA SU FEBRILNE KONVULZIJE I KAKO NASTAJU

Febrilne konvulzije, u narodu poznate kao fras, su jedan od najčešćih poremećaja u ranom detinjstvu. Dešavaju se kod 3-4% dece uzrasta nakon prvog meseca života (tipično od 6 meseci do 5 godina) u odsustvu infekcije centralnog nervnog sistema. One predstavljaju reakciju mozga u razvoju, na nagli skok ili povišenu telesnu temperature. Najčešći uzročnici visoke telesne temperature koja dovodi do ovog poremećaja su virusne infekcije disajnih puteva, ali i bakterijski uzročnici upale srednjeg uha, organa za varenja i mokraćnih puteva. Fras može da nastane i tokom postvakcinalne povišene telesne temperature. Mehanizam nastanka febrilnog napada još uvek nije u potpunosti objašnjen, ali je primećeno da se češće javlja kod dece koja imaju člana porodice sa sličnom reakcijom u ranom detinjstvu.

2.KAKO PREPOZNATI FRAS

Febrilne konvulzije često predstavljaju prvi znak bolesti prilikom naglog povišenja telesne temperature iznad 38,5oC, mereno u pazušnoj jami, kod do tada zdravog deteta. Dete iznenada usmeri pogled ka gore, prevrne očima i ne oglašava se tj. kontakt sa detetom se ne ostvaruje. Počinje da grči ruke i noge (naizmeničnim stezanjem i opuštanjem mišića). Usne pomodre, može da krklja ili teško diše i ima grč vilice. Ponekad je prisutno slivanje pljuvačke niz ugao usana ili nekontrolisano mokrenje. Kod neke mlađe dece se javlja mlitavost mišića, a ne grčevi. Nakon nekoliko minuta grčevi prestaju, dete omlitavi i zaplače. Dramatičan izgled frasa predstavlja jedan od najstresnijih događaja te i pored činjenice da većina febrilnih napada spontano prestane nakon nekoliko minuta roditelji imaju utisak mnogo dužeg trajanja.

3.POSTUPAK RODITELJA AKO DETE IMA FEBRILNI NAPAD

• veoma je važno da budete smireni
• postavite dete na meku podlogu da leži na boku sa licem okrenutim u stranu i glavom niže postavljenom što sprečava zapadanje jezika ili ulazak povraćenog sadržaja u disajne puteve
• optimalno je da pogledate na sat kada napad počne da bi posle realno znali koliko je trajao
• posmatrajte sve vreme dete i obratite pažnju na svako ispoljavanje, jer je opis napada dragocen lekaru za preduzimanje eventualnih dijagnostičkih i terapijskih postupaka
• ne otvarajte detetu usta nasilno, jer mu možete povrediti vilični zglob ili može da udahne deo kože prilikom ugriza Vaših prstiju, ne polivajte ga vodom i ne tresite ga
• stavite detetu lek u obliku čepića za snižavanje telesne temperature
• po spontanom prestanku napada odvedite dete u najbližu zdravstvenu ustanovu na pregled
• ako je dete mlađe od 6 meseci ili ako febrilni napad ne prestaje spontano za pet minuta zovite Hitnu medicinsku pomoć (194)

4.TERAPIJA ZA PREKIDANJE NAPADA U KUĆNIM USLOVIMA

Nakon prvog febrilnog napada veoma je važna edukacija roditelja o postupku u slučaju ponovnog javljanja frasa u narednoj bolesti praćenoj povišenom telesnom temperaturom.

U našoj zemlji je najzastupljeniji diazepam u obliku rektiole (tubice), a odnevdavno i u vidu supozitorije koja ne zahteva čuvanje u frižideru. Na tržištu postoji i lek Midazolamu obliku spreja, koji se naprska na sluznicu obraza ili u nosne hodnike, ali on nije kod nas svuda dostupan.

Nakon postavljanja deteta u bočni položaj, neophodno ga je raskomotiti, skinuti mu pelene ili donji veš i odmah mu aplikovati diazepam tubicu, jer kada napad počne nije poznato koliko dugo će da traje. Ako po aplikaciji diazepam rektiole napad ne prestane , doza se nakon pet minuta može da ponovi. U kućnim uslovima detetu treba aplikovati i čepić za snižavanje telesne temperature. Nakon toga sa detetom se treba uputiti u najbližu zdravstvenu ustanovu ili pozvati službu Hitne medicinske pomoći (194).

5.RIZIK ZA PONOVNU POJAVU FRASA

Prvi febrilni napad se najčešće dešava u prve tri godine života. Verovatnoća da će se fras ponoviti je od 10% do 50% i zavisi od prisustva faktora rizika. Pojava prvog frasa pre 15-tog meseca života deteta, podatak da je član porodice imao febrilne konvulzije ili epilepsiju u razvojnom dobu, komplikovan prvi febrilni napad, telesna temperature niža od 38,50C u momentu prvog napada i česte bolesti udružene sa povišenom telesnom temperaturom povećavaju rizik za ponovnu pojavu frasa. Polovina recidiva febrilnih napada se javlja u intervalu od 6 meseci, 75% za godinu dana, a 90% u naredne dve godine od prvog napada.

6.PROGNOZA

Febrilne konvulzije i pored dramatične kliničke slike predstavljaju u većini slučajeva bezopasan i prolazan poremećaj. Tipične febrilne konvulzije ne ostavljaju posledice po dečji mozak i ne utiču na intelektualni razvoj deteta. One nisu epilepsija i ne javljaju se nakon 5. godine života u najvećem broju slučajeva. Kod dece koja su imala klasičan fras, bez komplikacija, ne postoji povećan rizik od epilepsije tj. isti je kao i kod svakog drugog deteta 1-1,5%. Rizik za epilepsiju kod dece koja su imala komplikovan fras je od 4 do 15%.

Doc. dr Tatjana Redžek Mudrinić
Pedijatar, klinički neurofiziolog, epileptolog