Krize svesti ili padanje u nesvest obično predstavljaju neprijatno iskustvo za roditelje, jer većina ima crne mili o epilepsiji. Ili nekim drugim uzrocima gubitka svesti. Većina dece ne padaju u nesvest zbog neke bolesti mozga ili srca, već se radi o jednom relativno bezopasnom fenomenu. Kod krize svesti potrebno je deci promeniti način života, što ponekad traži mnogo vremena i strpljenja.

Ukoliko vaše dete ima nesvesticu ili je nekad palo u nesvest uradite pregled i posavetujte se sa lekarom.

Kada dolazi do krize svesti – padanje u nesvest kod dece?

Kada naglo ustanemo iz kreveta, zacrni se pred očima, a lagana vrtoglavica opominje da se vratimo nazad u krevet. To se dešava i kod dece pri naglom ustajanju, kada su u zagušljivom prostoru. Takođe može da se desi posle vađenja krvi, tokom dugotrajnog stajanja u redu, usled gladi, kod devojčica tokom ciklusa, malokrvnosti, gubitka telesne mase i sl. Dete oseti da mu je loše, muka mu je, zavrti mu se u glavi i potom padne. Medicinski naziv za ove vrste padanja u nesvest je sinkopa.

Ako dete zaista gubi svest, ne seća se pada, a u sećanju postoji amnezija, to se u medicinskom rečniku naziva kriza svesti.

Zato, kada se prepoznaju karakteristike bezopasnih gubitaka svesti (sinkopa), treba se pridržavati jednostavnih saveta. I bez nepotrebnog straha pomoći detetu da prevaziđe ovaj neprijatan ali prolazan problem.

Nažalost, postoje i drugi uzroci kriza svesti koji nisu tako bezazleni i koji zahtevaju detaljno ispitivanje, kao što je recimo epi napad.

Ako se i vašem mališanu desilo nešto slično, ne brinite, ne znači da je nešto strašno, ali svaku nedoumicu možete razrešiti sa našim neuropedijatrima, neurofiziolozima.